Sećanje na Francusku
ERMENONVIL
Napuštamo Pariz i autobusom idemo da upoznamo okolinu ovog grada.
Šuma Šantiji, deo Sanlisa, očaravaju nas.
Potoci, oivičeni vrbama i topolama, nižu se u nedogled ulepšavajući ovaj kraj.Sela kraj kojih prolazimo, mnogi dvorci, katedrale kojih ima mnogo u ovom delu Francuske, imaju velike portale i šiljate vrhove gotske crkvene arhitekture prošlih vekova, pružaju dokaze o prošlosti Francuske.Imate utisak kao da ih rascvetani jorgovani i drugo drveće zaštićuju i kao da nekakva zavesa skriva tu lepotu od vas.A brojne fontane koje vas dočekuju jesu draž i lepota ovog dela zemlje koja se zove L Il d Frans.
Ako se zaustavite i pogledate sve te divne vrtove i sednete na kamena odmorišta koji se nalaze duž puta do Pariza, shvatićete možda, sve misli Žan Žak Rusoa, koji je, kao najveći zaljubljenik u prirodu i usamljeni šetač, krstario ovim divnim predelima. . A Sena, krivudava i nasmejana, prolazi kroz polja koja se navodnjavaju i zemlju čine plodnijom. Sena je znala da sačuva svežinu i lepotu prirode kroz koju prolazi idući ka Parizu.Čudno, kao da to nije ista reka koja protiče kroz Pariz.
Smatrajući da su tadašnji pejsaži isuviše pompezni, kao da je drveće u vrtovima isklesano, ravnomerno i makazama doterano, Žan Žak Ruso je tražio prirodu "prirodno ljupku "i hteo je da se svi ljudi vrate prirodi napuštajući izveštačenost u govoru, ponašanju i životu uopšte. Gradić Ermenonvil je prihvatio takva mišljenja i promene,prepuštao se uživanju usred prave prirode. Katedrala u Sanlisu nadvisuje ovaj prostor i kao da u sebi čuva svu lepotu pejzaža koji je okružuje.
Moćna porodica Monmoransi bila je mecena mnogih umetnika, pa i velikom Rusou. Sada smo u Ermenonvilu. Predivan ambijent, veliko jezero usred kojeg se nalazi malo ostrvo, gde je prvobitno sahranjen Ruso, izazivali su i uvek pružali inspiraciju ovom enciklopedisti, za život u prirodi. Ostrvo puno žalosnih vrba koje tužno pružaju svoje grane nad grobom ovog neumornog usamljenika i zaljubljenika u lepotu prirode.
A danas, telo ovog velikana je na počasnom mestu u Panteonu gde počivaju veliki ljudi Francuske, a zahvalna otadžbina ih je smestila u sakristiju ovog lepog zdanja, crkve posvećene svetoj Ženevjevi, zaštitnici Pariza.
Na kopnu, na prostoru van jezera u Ermenonvilu, stoji prava "cabane", koliba u kamenu, slična onoj u kojoj su naši davni preci živeli u praistoriji. Tu je kažu Ruso pisao "Novu Eloizu", tu je izgovarao i zapisivao svoje misli o povratku ljudi prirodi. Po jezeru, mirno se šeću beli labudovi, upotpunnjuju tako čaroliju krajolika. Na ulazu u kolibu, zapisao je Ruso ove divne stihove koje prepisujem sa zidova kolibe ...
C' est sur la cîme des montagnes solitaires
que l' homme sensible se plâit à contempler la nature
C' est là, que tête à tête avec elle
Il en reçoit des inspirations touts puissants qui' élevent
L' âme au dessus de la region des erreurs et des préjugés.
I pesnik je tu, na vrhovima ovih planina, posmatrajući prirodu, nasamo sa njom, imao inspiraciju koja uzdiže dušu iznad svih zabluda i predrasuda, što je prevod ovih stihova.
Ambijent je neobičan, prirodan, uzvišen u svojoj jednostavnoj lepoti i, sasvim razumljivo, podstiče na razmišljanja.I nije nimalo čudno što se Ruso opredelio da u svoj životni moto uvrsti ove jednostavne reči : "povratak prirodi".
Kameni sto, velika klupa, a uokolo puno raznobojnog cveća. Kada sve to vidite, makar i na kratko uživate u lepoti prirode, potpuno shvatite filozofiju ovog velikana, enciklopediste osamnaestog veka.
Pod njegovim uticajem, sličan ambijent stvoriće Marija Antoaneta u Versaju. Samo što ta "koliba" pomalo liči na neki manji dvorac, ali žalosne vrbe koji ga okružuju, podsećaju na Ermenonvil. U parku Versaja, kraljica će podići takozvane "tampl" ("Temples") koji podsećaju na slične građevine antičke Grčke. Tu su se enciklopedisti okupljali, raspravljali o dužnostima vladara, o životu običnih ljudi. Te diskusije biće na neki način preteča Velike Francuske revolucije.
Kasnije, u toku tog mog boravka u Ermenonvilu, posetila sam i muzej Monmoransi, kuću u kojoj je stanovao Ruso. Kažu da je tu napisao "Društveni ugovor" i roman "Emil". Moram priznati da mi je, valjda zbog mog velikog interesovanja za sve što je vezano za život Rusoa, bilo predloženo da radim - istražujem delo velikog Rusoa. O temi bismo se kasnije dogovorili. Naravno da nisam pristala, jer sam tada, kao student, mislila da prvo treba da diplomiram i sredim neke druge stvari u ličnom životu.
Na putu za Sanlis, setila sam se jednog divnog teksta koji smo na časovima prevoda kod asistenta Rusića, prevodili. Naslov je bio "Les roses de Senlis", Ruže Sanlisa. Sećam se samo nekih delova teksta "Na putu za Sanlis, razni mirisi dopiru vam do srca. Tamo se uzdiže jedan bunar od kovanog gvožđa, uokviren divnim bokorom ruža. Pčele se opijaju njima, a prolaznik znatiželjno gleda ovu lepotu i uživa u njoj. "Samo mi se čini, da su se te divne ruže nalazile na nekim ruševinama i taj kontrast ružnog i lepog, mi je zaista ostao u sećanju. Ova lepota cveća, sve ove divne kuće koje ograde odvajaju od puta, zadivljiju nas. Sanlis sa prekrasnim dvorcem, kao da počinje odatle, od ovog divnog predgrađa okruženim lepotom.
Posle ove pitome lepote, ono što je ispred nas, skoro je neshvatljivo i pitate se gde se zaista sada autobus zaustavlja. Da li je to Sahara - da li je to peščano more koje, čini vam se, pruža se u nedogled. Toliko peska, priroda se zaista poigrava, neuhvatljiva u svojim iznenađenjima. I upravo imate utisak da ste na pučini, da se talasi kreću kao na pravom moru. Utisak nas nije prevario. Ovaj deo prostora oko Ermenonvila, zaista zovu "Peščano more ".
Vraćamo se polako autobusom u one divne predele koje smo maločas napustili. I opet, svuda u nedogled, pruža se ista slika. Lepota predela, spomenici, podsećaju nas na one koji su nekada bili tu i svojim postojanjem bili i ostali deo istorije ovoga kraja i naroda. Romantičar, opsednut tradicijom i lepotom ovog kraja, Žerar d Nerval uživao je u divnim šetnjama ovim krajem, koji će u svojim pesmama, opisati.
Puni utisaka te prve šetnje i upoznavanja sa najbližom okolinom Pariza, vratili smo se uveče u Marli l Rua, očekujući neka druga putovanja i susrete.
Branka Savić
Izvornik: Ermenonvil
